Finansijska učionica Finansijska učionica Finansijska učionica Finansijska učionica

Finansijska učionica

  • Uvećajte svoja znanja o finansijskim pojmovima!

Evropska nedelja novca tradicionalno se obeležava u poslednjoj nedelji marta sa ciljem podizanja svesti o važnosti finansijske pismenosti. Mnoga svetska istraživanja pokazuju da čak i visoko obrazovani pojedinci ponekad ne znaju šta određeni ekonomski i bankarski pojmovi znače, što im otežava upravljanje novcem i planiranje budućnosti. Iz tog razloga, finansijska edukacija veoma je važna jer doprinosi boljem razumevanju usluga koje banke nude i jednostavnijem donošenju novčanih odluka. U vremenu kada finansijske tehnologije ubrzano napreduju, želimo da vam pružimo priliku da se bolje upoznate sa pojedinim bankarskim proizvodima i na taj način sigurnije rukovodite svojim budžetom.

Korisne informacije

Šta sve treba da znate o kreditu?

Za velike životne promene ponekad su potrebna dodatna finansijska sredstava.Ukoliko odlučite da uzmete kredit, bez obzira na vrstu i iznos kredita, imajte u vidu da u ponudi banaka postoje različite opcije, zbog čega treba dobro da razmislite i raspitate se šta vam se nudi i šta najviše odgovara vašim potrebama.

Važno je da proverite:

• Kolika je efektivna kamatna stopa – EKS;

• Naknade koje su uključene u obračun EKS;

• Da li je nominalna kamatna stopa fiksna ili promenljiva;

• Da li banka obračunava interkalarnu kamatu i u kom procentu;

• Koliko iznosi ukupan iznos kamata i naknada koje ćete platiti banci;

• Da li je i u kojoj valuti kredit indeksiran;

• Koje devizne kurseve banka koristi prilikom odobravanja kredita, a koje prilikom vraćanja kredita, odnosno plaćanja anuiteta (rate);

• Kakva sredstva obezbeđenja (hipoteka, zalog, menica i sl.) su potrebna za dobijanje kredita i koliki su troškovi po osnovu dobijanja neophodne dokumentacije, kao što su troškovi: procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja kredita, upisa u registar kod nadležnog organa, pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, Kreditnog biroa i dr;

• Da li je kredit sa učešćem ili depozitom;

• Da li banka zadržava pravo da vrši izmenu određenih uslova kredita nezavisno od volje klijenta, kao i koje uslove može da menja i u kojim situacijama;

• Da li je ugovorom predviđena prevremena otplata kredita, odnosno smanjenje glavnice i kakvi su uslovi u tim slučajevima (kada se ona može izvršiti, da li se vrši preračun redovne kamate zbog promene perioda otplate kredita i da li i u kom procentu se naplaćuje naknada za prevremenu otplatu, odnosno obračun ostatka duga).

Koliko plaćamo bankarske usluge - Nominalna kamatna stopa i efektivna kamatna stopa

Kamata je cena koja se plaća za korišćenje sredstava banke, ukoliko je izražena u procentima govorimo o kamatnoj stopi. Visina kamatne stope zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustupaju, sredstava obezbeđenja naplate potraživanja, uslova na tržištu, konkurencije, stope inflacije, kreditnog rejtinga zemlje.

Nominalna kamatna stopa (NKS) je osnovna kamata koja predstavlja cenu kredita. Njom je definisano koliko morate platiti uslugu pozajmice.

To je kamatna stopa koja predstavlja relativni broj – procenat, koji određuje koliko se novčanih jedinica plaća po jedinici kredita i koristi se za obračun redovne kamate po datom kreditu. Može biti fiksna ili promenljiva.

Za razliku od nominalne kamatne stope, efektivna kamatna stopa (EKS) predstavlja stvarnu cenu kredita.

Efektivna kamatna stopa, pored nominalne kamatne stope, uključuje naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Efektivna kamatna stopa takođe obuhvata troškove obrade zahteva, troškove puštanja kredita u tečaj, godišnju proviziju na ime naknade za administriranje kredita, iznos premije osiguranja, ako je osiguranje uslov za korišćenje kredita, troškovi otvaranja i vođenja računa koji su uslov za odobravanje kredita, kao i druge troškove u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita a koje snosi korisnik (npr. fiksna provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi izdavanja izvoda iz registra nepokretnosti, troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, troškovi overe založne izjave, troškovi upisa založnog prava – hipoteke, troškovi uvida u bazu podataka o zaduženosti korisnika i dr).

Šta je anuitet rata i kako saznati koliko iznosi?

Anuitet, odnosno rata je redovna, najčešće mesečna, isplata novčanog iznosa sastavljenog od dela glavnice i dela kamate obračunate po nominalnoj kamatnoj stopi, koju klijent mora da plati na ime postepene otplate kredita. Pored mesečne, može biti i tromesečna, polugodišnja, godišnja, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Anuitet, odnosno rata sastoji se iz dela glavnice duga i dela koji se odnosi na dospelu kamatu. Anuitet je isti u svim periodima otplate, izuzev za poslednji kada može biti različit. Rata se menja po periodima otplate jer se plaća uvek isti deo glavnice i kamata obračunata na ostatak duga. Kamata se u oba načina otplate kredita obračunava na ostatak duga.

Prilikom zaključivanja ugovora o kreditu banka treba da sačini i uruči klijentu Pregled bitnih elemenata otplate kredita, obrazac u kojem možete pronaći između ostalog i podatak o visini vaše mesečne obaveze po kreditu. Najbolji način da saznate osnovne podatke o kreditu, ali i da sagledate svoje mogućnosti je da, pre podnošenja zahteva za kredit, zatražite od zaposlenih u banci obrazac Osnovni podaci o kreditu za željenu vrstu kredita. Takođe, možete koristiti i kalkulatore na veb stranicama banaka i Narodne banke Srbije.

Šta je grejs period (poček) i da li ga koristiti?

Poček, ili tzv. grejs period je period u kome je kredit stavljen na raspolaganje korisniku, ali nije još započeta otplata kredita. Ukoliko koristite grejs period, potrebno je da se informišete da li se u tom periodu plaća ili ne plaća kamata. Treba imati na umu da ukoliko bi vam se u tom periodu obračunavala kamata na celokupan iznos kredita, vi biste u stvari plaćali veću ukupnu kamatu nego što biste platili da ne koristite grejs period. Proverite kolika je EKS i iznos rate za kredite koji se odobravaju sa grejs periodom i uporedite ih sa EKS i iznosom rate za kredite koji se odobravaju bez grejs perioda.

Šta znači obezbeđenje za kredit?

To je garancija da će novac biti vraćen. Banka želi da se obezbedi na svaki način da će sredstva koja su pozajmljena biti vraćena. Ukoliko se to ne desi, aktiviraće se obezbeđenje. To može biti administrativna zabrana na platu, kao i druge vrste obezbeđenja, žirant, osiguranje, hipoteka.

Šta znači indeksacija kredita?

Pod indeksacijom se podrazumeva vezivanje obaveza po osnovu kredita za rast cena na malo ili kurs neke strane valute. Kredit indeksiran stopom rasta cena na malo je kredit sa klauzulom kojom se otplata kredita vezuje za kretanje cena na malo. Sa povećanjem stope rasta cena na malo dolazi do povećanja kamate i glavnice kredita. Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. Za korisnike ova vrsta kredita sa sobom nosi mogućnost promene deviznog kursa, pa tako i imenu ukupnog iznosa uzetog kredita. Od ove vrste rizika možete da se zaštitite jedino ukoliko su vaši redovni mesečni neto prihodi, iz kojih otplaćujete kredit (npr. zarada), vezani za istu valutu.

Najvoljenija plastika na svetu – PLATNA KARTICA

Platne kartice se koriste za bezgotovinsko plaćanje roba i usluga u prodajnim objektima i na internetu, i za podizanje gotovine na bankomatima, u zemlji i inostranstvu. U zavisnosti od vrste kartice, prilikom plaćanja zahteva se identifikacija korisnika kroz PIN kod ili potpisivanje „slip“ računa. Sve veći broj platnih kartica podržava i beskontaktnu funkcionalnost , koja omogućava korisnicima kartica da do određenog iznosa izvrše plaćanje bez unosa PINa, samo prinošenjem kartice POS terminalu/ATM uređaju. Do 2022. očekuje se da će broj bezgotovinskih transakcija nadmašiti plaćanje u kešu. Prema podacima Narodne banke Srbije, u našoj zemlji ima 6,1 milion korisnika kartica, sa nešto više od 8 miliona kartica u posedu, ali je svaka druga neaktivna. U svetu, Švedska je pionir u ovom segmentu i na putu je da potpuno ukine gotovinu kao nebezbedan i skup način plaćanja.

Postoje debitne i kreditne kartice, a benefiti korišćenja su brojni:

• Omogućavaju lakše korišćenje i raspolaganje novčanim sredstvima u svakom trenutku, nezavisno od radnog vremena banke;

• Sigurnije su od nošenja gotovine;

• Veliki je broj prodajnih objekata u celom svetu koji nude mogućnost plaćanja platnim karticama, kao i broj bankomata za podizanje gotovine

• Sve veći broj prodajnih objekata koje nude posebne pogodnosti prilikom plaćanja platnim karticama

Najčešće korišćeni bankarski proizvod je...dozvoljeni minus.

Zašto je to tako? Klijentima je lako i jednostavno da dođu do preko potrebnog keša ako je iznos do visine jedne plate. Procedura je brza, a ne opterećuje u punoj meri zaduženost zabeleženu u Kreditnom Birou.

Međutim kao sa svakom vrstom zaduživanja, treba obratiti pažnju na određene stvari, a stručnjaci savetuju da samo u slučaju preke potrebe za kešom i u izuzetnim situacijama koristite ovaj bankarski proizvod. Ako se dozvoljeni minus po tekućem računu koristi tokom dužeg vremenskog perioda, treba potražiti savet od banke koji bi drugi finansijski proizvod (gotovinski kredit, platna kartica i sl.) bio povoljniji umesto dozvoljenog minusa.